Новосибирск, 2. септембра 2011 г.
Крштење је пратио мисионарски програм, који је укључивао
беседу, одговоре на питања и приказивање филма «Вера
светих» (циклус о основама православне вере).
«Питања су била разна, – сећа се отац
Константин, који за свих петнаест година није пропустио
ниједну експедицију – али су многи питали о
загробном животу, како правилно помињати преминуле и
молити се за њих. Мислим да је тема смрти за сеоске људе
тајанствена, и они би желели да знају више о томе. Многи
схватају да су изгубили традицију помињања умрлих и да је
њу неопходно успоставити с хришћанског становишта».
Скоро у свим местима где нема храма мештани су се
распитивали како да се организују у православне црквене
општине.
Сећајући се првих експедиција, отац Константин каже да се
живот на селу побољшао: «У време првог похода 1997.
године, у неким селима, људи су после крштења падали у
несвест од глади, зато што им је недостајало хране, плате
се нису исплаћивале, лекова није било, свуда су царовали
очајање и стравичан пад духа. На једног новорођеног било
је 17 умрлих. Ипак, обраћање к вери унело је у њихове
животе нове циљеве и оријентире, на првом месту духовне,
дало им је снагу за живот у нади на себе и на Бога. Живот
се изменио. Људи су почели да рађају децу, мртвило и
очајање су напуштали срца, људи су почели да граде куће,
држава да финансира медицинске амбуланте и обезбеђује
лекове, обнављају се Домови културе и школе».
Током две недеље похода обезбеђена је медицинска (пријем
код лекара и спровођење функционалне дијагностике -
ултразвук и ЕКГ), социјална (храна, одећа, обућа,
саветовалишта) и духовна помоћ за пет хиљада људи, на 68
пунктова (болотнинског, мошковског, коливанског и
новосибирског округа) који се налазе на тешко доступним
местима.