Сусрет председника Русије с представницима Помесних Православних Цркава

Владимир Путин се срео с Патријархом Московским и целе Русије Кирилом и представницима Помесних Православних Цркава, који су допутовали у Москву ради учествовања у прослави 1025. годишњице Крштења Русије.

* * *

В.ПУТИН: Ваша Светости!

Дубокопоштовани поглавари и високи представници Помесних Православних Цркава! Добро дошли у Москву.

Веома ми је драго да све Вас – јерархе петнаест Православних Помесних Цркава поздравим у Кремљу. Овакав сусрет се код нас одржава први пут. То нам је веома драго.

Примање хришћанства је предодредило судбину и цивилизацијски избор Русије, оно представља одлучујући моменат, прекретницу у црквеној и световној историји Руске државе. Управо моралне основе православне вере су у многоме формирале наш национални карактер и менталитет народа Русије, откриле су најбоље стваралачке квалитете нашег народа и помогле су Русији да заузме достојно место у општеевропској и светској цивилизацији.

За руску државност, за нашу националну самосвест, Православље је постало духовни ослонац, везало је чврстим сродничким везама Русију, Украјину и Белорусију. Симболично је то што је ради заједничке прославе 1025. годишњице Крштења Русије у наше три земље основан уједињени организациони комитет на челу с Патријархом Московским и целе Русије Кирилом.

Свечности поводом Крштења Русије праћене су многобројним световним и црквеним акцијама. Један од таквих догађаја, знак духовног јединства православних народа, представља то што је у Русију, Украјину и Белорусију донета хришћанска светиња – крст апостола Андреја Првозваног.

Искрена, чврста вера је помогла нашим прецима да заједнички пролазе кроз најтежа искушења, да савладавају недаће и побеђују. Овакво искуство моралног усавршавања и културног, друштвено-политичког развоја, постало је саставни део наслеђа источног хришћанства, спојило је чврстим везама читаве народе који припадају православној религиозној традицији. Русија је у њиховом низу заузела достојно место, бранећи правду, бринући се за духовни интегритет нашег православног света, залажући се за развој сарадње и јачање живог дијалога међу Православним Цркавама. Уверен сам да ће наш сусрет и Ваш долазак у престоницу наше државе на сваки начин послужити овом циљу.

Данас, кад се људи поново налазе у потрази за моралним ослонцем, милиони наших суграђана га виде у религији и имају поверења у мудру пастирску реч Руске Православне Цркве. Њено подвижничко, просветитељско и социјално служење је у највећој мери тражено, а друштвени углед и мировни напори усмерени су на јачање слоге и стабилности, на обнављање историјских веза међу народима и с нашим сународницима у иностранству. Такође је важно што се на новом нивоу развијају државно-црквени односи. Ми наступамо као прави партнери и као сарадници у решавању најактуелнијих унутрашњих и међународних задатака, у развоју заједничких подухвата на добробит наше отаџбине и нашег народа.

Русија је вековима грађена и јачала је као вишенационална и многоконфесионална држава, црпела је снагу и сигурност у таквој разноврсности, увек се отворено и с поштовањем односила према другим етносима и њиховим културним традицијама, бранила је принципе солидарности, слободе и одговорности, поштовање норми права и морала, штитила је традицоналне обичаје. То су неопходни услови, основе стабилног и доследног развоја и залог праведног уређења света у XXI веку и став Православља у њиховом развоју је увек чврст.

Данас су посебно потребни напори усмерени на спречавање међуцивилизацијских конфликата, бременитих најозбиљнијим последицама. Русија, која поседује огромно искуство у уређивању и одржавању многоконфесионалног света и слоге, спремна је да подели с другима своје искуство.

Са забринутошћу и болом истичем да се у многим регионима света, посебно н Блиском истоку и у Северној Африци, умножавају међуконфесионална трвења, ограничавају се права религиозних мањина, између осталог, и хришћана, укључујући и православце. Сматрам да овај акутни проблем треба да представља предемт будне пажње целе међународне заједнице.

Наша земља ће се и будуће придржавати активне, стваралачке линије, усмерене на што скорије политичко решавање конфликтних ситуација. Велики значај у овим условима посвећујемо успостављању продуктивне међурелигиозне и међукултурне сарадње. И наравно, овде су за нас врло важни активна позиција, активно учествовање и подршка Помесних Православних Цркава и њихових поглавара.

Дозволите да још једном свима присутнима честитам празник Крштења Русије. Да свима Вама пожелим мир, срећу, дуг живот, нова дела у добром подвижничком служењу у име утрђивања узвишених хришћанских идеала добра, милосрђа и праведности, у име јачања међусобног разумевања и поверења међу народима.

Захваљујем Вам се на пажњи.

Ваша Светости, изволите.

Прослава 1025. годишњице Крштења Русије представља веома важан догађај у најновијој историји Русије и не само зато што је од догађаја Крштења Русије прошло 1025 година, већ зато што је 25 година прошло од момента препорода, духовног препорода нашег народа и Руске Православне Цркве.

Многи од овде присутних сећају се тог догађаја. И тада, кад смо по тмурном, али не и кишовитом времену, уз јак ветар обављали богослужење на тргу у Даниловом манстиру, такође су били присутни поглавари и представници Православних Цркава. И неко се пожалио да ето, време није баш најлепше. Међутим, један мудар човек је рекао: „Време тачно одражава трагичну историју руског православља у ХХ веку.“ Али, није било ни кише која би мога да растера људе. И то је такође био добар знак, што без обзира на ветар и невреме, и тамне облаке, нема кише, што нема онога што би могло да наруши овај празник.

Свечано смо јуче обавили богослужење у храму Христа Спаситеља које је, наравно, било духовно врло напет и снажан догађај. Сви су то осећали: и они који су служили и они који су се молили, чак и они који су гледали пренос на телевизији. Молили смо Бога да нам помогне да идемо даље путем јачања нашег духовног живота. И истовремено смо Му благодарили за ових 25 година које нису биле једноставне године, које су такође праћене многим тешкоћама Цркве и нашег народа. Међутим, ових 25 година је дало обилан плод. И данас можемо да кажемо да препород духовног живота на историјским просторима Русије, укључујући Руску Федерацију, Украјину, Белорусију и све земље у којима је присутна Руска Православна Црква, нема преседана у светској историји.

За 25 година обновљен је живот народа који броји више милиона, духовни живот. Изграђени су и поправљени храмови, отворени су манастири, духовне школе, средства за масовно информисање, развијају се друштвени и образовни пројекти. Све се не може чак ни рећи, колико је данас широк дневни ред Руске Православне Цркве, укључујући и сарадњу с државом.

Сревши се с нашом драгом сабраћом – поглаварима Помесних Православних Цркава, наравно, разговараи смо о проблемима. Свако је говорио о свом, свако има своје проблеме. Али за заједничку изјаву коју смо дали, изабрали смо проблем који данас брине све – то је проблем хришћанског и православног присуства на Блиском истоку.

Знамо да су се у историји дешавале разне ствари. И знамо како су православни хришћани истеривани са своје историјске земље. И данас услед конфликата који се дешавају, а посебно услед трагедије која се догађа у Сирији, перспектива је страшна: губитак хришћанског присуства у овој земљи. А ако се то деси, ни суседне земље неће остати по страни. Не сме се дозволити пустошење Блиског истока с тачке гледишта присуства хришћанства. То ће бити цивилизацијска катастрофа. Сви наши извори су тамо, одатле је дошла наша вера. Тамо су древне патријаршрије, чији се представници налазе овде.

И ако услед ратних дејстава и конфликата хришћани буду физички искорењени, као што се то сад дешава у Сирији, или ако буду истеривани из земље, то ће заиста представљати трагедију и за Православне Цркве, и за светску културу, и за обичне људе који данас пате због ратне ситуације.

Усвојили смо изјаву коју су потписали овде присутни поглавари Цркава и неки њихови представници, с изразом наше најдубље забринутости. Мислим да ће браћа рећи још нешто на ту тему, али бих тему присуства хришћана на Блиском истоку желео да издвојим као главну коју смо разматрали на билатералним преговорима, као и на заједничким сусретима.

В.ПУТИН: Велико хвала.

Са руског Марина Тодић