Његош је узорна норма српског културно-историјског “постојанства“ / Православие.Ru

Поводом 200 година од рођења најзначајнијег српског пјесника Петра II Петровића Његоша, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, у суботу 24. августа 2013.године, одржан је Округли сто под насловом “Његош данас“.

Учеснике симпосиона: Његово Преосвештенство Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, познатог оријенталисту и дипломату проф. др Дарка Танасковића, професоре београдског Универзитета др Мила Ломпара и др Часлава Копривицу, те доц. др Горана Радоњића са Универзитета Црне Горе, као и бројну публику, у име организатора - Голијског сабора културе, поздравио је доц. др Душан Крцуновић.
Подсјетивши на научне скупове које су, у циљу очувања националног памћења, претходних година уприличене у организацији Голијског сабора културе: “160 година Горског вијенца“, “Ћирилица: хлеб наш насушни“, “Светородна лоза Немањића“, “Свети Сава и светосавље“, “Балкански ратови и српско питање“ Крцуновић је истакао да је “данашњи Сабор посвећен обиљежавању оног дана у ком је из наднебеског Божијег огњишта, из ковачнице бића, излетјела Његошева искра“.

“Двјестагодишњица тог космичког догађаја доминира и у констелацији два јубилеја, утолико што се судбоносно војевање Балканских ратова и Великог рата напајало “електризмом српског родољубља“, кондезованог у личности, дјелу и идеалима Владике Рада – пјесника човјекове физичке и метафизичке слободе“.

“Као што је богиња мудрости Атина настала из Зевсове главе, тако је и Његош израстао из главе цијелог српског народа. Као теодидакт и аутодидакт, као Богоук и самоук човјек, Његош је био несвакидашња индивидуалност, необјашњив ничим претходним и ненадмашив ничим потоњим. Без видне жеље да то икада буде, постао је исходиште и, за сваку садашњост, узорна норма српског културно-историјског “постојанства“.

“Као пјесник, философ, свештеник, научник, мистик, моралиста и законодавац, Владика раде је био јединствена “мјешавина личности“ или, једноставно “свечовјек“. Због тога проучавање Његошевог дјела захтјева успостављање трајне “интерпретативне заједнице“ састављене од истраживача различитих усмјерења“, казао је Душан Крцуновић.

Отварајући назначену тему Крцуновић је додао да се у наслову научне конференције „Његош данас“ крије као двоструко или “двосмјерно“ питање: шта Његош значи за савременост и шта је савременост пред Његошем. “Док нам први дио питања даје за право осјећање привилегованости временским размаком од два вијека, који је интерпретативно плодан за боље разумијевање Његошевог дјела, дотле нас други дио питања упућује на својеврсну дужност полагања рачуна наше савремености пред Његошевим дјелом“.

“Утолико је свако тумачење уједно и самотумачење или сусрет са самим собом, утолико је интерпретативни сусрет са Његошем више дијалог о одговорности него ствар монументалистичке рјечитости. Са оним изворним, што има статус архетипског и нормативног увијек тако стоје ставри: главно питање је колико се одмакло и гдје се доспјело“, нагласио је доц. др Душан Крцуновић.
Сабрање је благословио Преосвећени Епископ Јоаникије, учествујући уједно у раду Симпосиона.

Поменути еминентни излагачи: проф. др Дарко Танасковић, проф. др Мило Ломпар, проф. др Часлав Копривица, доц. др Горан Радоњић и Његово Преосвештенство Владика Јоаникије, ову веома занимљиву и актуелну тему освијетлили су, најприје, кроз питања своје струке, а потом се, на задовољство и духовну корист публике, покренуо жив разговор у којем су учесници изнијели своја мишљења у оквиру тематских блокова: религијско-философске теме, Његош и питање вјерског и националног идентитета, Његош и историја: драма истраге потурица и Његош у Модерни.

Порукама Његош и оно будуће приведен је крају рад Округлог стола у Никшићу.
Истог дана, у вечерњим часовима, одржаће се и академија на којој ће бесједити проф. др Мило Ломпар.