Црква Ружица на Калемегдану по многима је једна од најчуднијих богомоља на свету. Аутор велике монографије „Благо Србије“ Тамара Огњевић нашла је податак да је ова црква међу десет најнеобичнијих на планети. Поред осталог, због тога што је њен полијелеј сачињеног од делова оружја.
Експерти ЈП „Београдска тврђава“ дали су нам податке о овој цркви, а свештеници су нам допричали необичности везане за њу. Овај храм направљено је 1867, и то тако што је преправљена један аустријски барутни магацин с почетка 18. века. Тада је подигнут звоник и дограђена је олтарска апсида.
Храм је тешко пострадао током Првог светског рата, а његов данашњи изглед је из 1925. године, када је обновљен.
Ова црква је војно светилиште, а испред уласка у њу налазе се две статуе, ливене од топовских чаура, које представљају српског средњовековног војника, као и оног с почетка 20. века. Ту почиње тешка, београдска прича, у којој се сећамо војника који су бранили Београд у Првом светском рату. Многи су се последњи пут пред битку причестили у овој цркви. Затим су сишли у ровове поред Саве и Дунава, одакле су се тукли са надолазећим Аустроугарима, да би многи од њих, данас, почивали у споменик костурници у Јакшићевој кули, удаљени од цркве Ружице тек неколико десетина метара. На симболичан начин, браниоци нашег града су ту имали последњи „троугао“ кретања – од цркве, до ровова и недалеко одатле – до последњег коначишта.
crkva-ruzica2
Унутар цркве налази се полијелеј сачињен од пиштољских и пушчаних метака из тог Великог рата, као и од српских официрских сабљи из тог времена. По много чему ово је јединствен црквени лустер, који су сачинили ондашњи стручњаци Војног завода из Крагујевца, али данас постоје и они који га тумаче погрешно. За право мишљење питали смо оца Душка Јовичића, једног од старешина цркве Ружице.
- Полијелеј означава „светла са пуно уља“, а то нас враћа на симболику кандила – објашњава отац Душко. – Кандило палимо ради свог молитвеног и духовног узношаја. Та светлост и молитвене сузе које стално капљу на оружје потребни су да светле са поруком да више никад не буде таквог безумља какав је био Први светски рат.
Отац Душко је врло разочаран начином на који је, недавно, један туристички водич провео групу туриста кроз ову цркву. Он је протумачио полијелеј као „симбол овог поднебља и доказ да су Срби крволочни“.
- Нико није био даље од памети као тај несрећник који је дозволио себи да изговори тако нешто – закључује отац Душко Јовичић.
Розалије и Ружица
Само име Ружица преузето је из много старијег, античко-паганског празника Розалије, који се прослављао тако што би учесници били посипани латицама ружа. Како се православни празник Свете Тројице датумски поклапао са Розалијама, тако су на више места у земљама где су живели Срби, током средњег века подизане цркве које су у народу биле познате као цркве Ружице.
