Лепо је умрети али и честито живети у Богу
- Велику част и радост имала је Светосавска омладинска заједница да, у Недељи мироносица, угости мати Макарију, свестрану интелектуалку (докторирала хемијске и богословске науке), иконописца и истинску хероину савремене косовске епопеје, обновитељку и управитељку манастира Соколица, светиње од изузетног значаја за живот нашег народа на тлу вишегодишњег страдалништва. По благослову Епископа ваљевског г. Милутина, на трибини у Ваљевској гимназији 23. маја ове године, мати Макарија казивала је бројним Ваљевцима о "смрти као прагу у живот вечни" - теми неисцрпној мудрачким умовањима кроз векове. Теми, суштинском фундаменту хришћанске вере о којој најбоље зборе управо они који су, одабиром монашког подвига, читав живот посветили служењу Богу и своме роду.
 |
- Душа је бестелесна и невидљива. Има разум и ум као енергије, способност да изабере добро или зло.Светитељи, као људи који су упили Божје енергије, могу да виде душу у нама. Примера ради, Свети Антоније из Египта (утемељитељ монаштва) у молитвама је видео анђеле како носе душу на небо. Молио се да сазна коме је припадала и јавило му се да је то душа Светог Амона, из Нитријске пустиње удаљене чак тридесет дана хода од Источне пустиње у којој је он живео. Овај велики молитвеник видео је душе бројних подвижника. Баш као и Свети Григорије Палама, Свети Симеон Нови богослов и други оци Цркве - појашњава мати Макарија дубоко мистичне спознаје ранохришћанских богоугодника.
Бесмртност и васкрсење су две највеће вредности душе. Јер, ми смо створени по лику и подобију тројичног Бога. У Старом завету, Господ говори Авраму "бићеш прибран роду своме", што значи да ће му душа бити прибрана. Свети Пророк Илија враћа душу у тело детета сарпептске удовице. У Новом завету, имамо низ примера који илуструју ове вредности: Спаситељево исцељење Јаирове кћери, Преображење Господње (јављање Мојсија и Илије), богаташа и убогог Лазара, покајаног разбојника у часу Христовог распећа... Таквим примерима богато је и ново доба, истакла је мати Макарија, навевши пример грчких мученика са острва Лезбос, које су Турци посекли у 15. веку а чије се душе јављају нашим савременицима.
- Тајна разлучења душе од тела је страшна тајна. Страшна јер се губи вољена особа и раскида најприроднији савез душе и тела. У том часу, човек види сва своја дела. Душа жели да комуницира с телом али не може. Грешници одлазе у вечну таму а праведници у светлу духовну радост. Смрт је час поновног рођења. Свети оци тврде да се сви који имају печат дара Духа Светога радују у тренутку смрти- поручује мати Макарија.
Бог није стврорио смрт. Адам ју је изабрао и зато је изгнан из раја. Смрт је уљез, паразит у људској природи, узрок и последица греха. Света тајна покајања дата нам је ради поновног задобијања заједнице са Богом. Дата нам је исповест - прање од греха и причест као сједињење са Створитељем. И овим тајнама треба што чешће приступати. Другим доласком Христовим настаће рај и пакао. Опште васкрсење биће у телу. Дакле, лепо је умрети али и честито живети у Богу, поручила је мати Макарија.
Одговарајући на питања посетилаца трибине, мати Макарија дотакла је и, данас изузетно актуелну тему, споразум београдских и приштинских власти у Бриселу, односно његове последице по живот српског становништва на Космету. Имајући у виду актуелне прилике у јужној покрајини, игуманија Соколице оцењује да ће имплементација бриселског документа до Видовдана довести до новог егзодуса Срба. Монаштво ће остати, у молитвама да Господ светиње сачува. Јер, у овом тренутку, ништа се више не може учинити.
Циклус трибина "Православље и млади" биће настављен промоцијом Спортског друштва "Света Србија", 9. јуна 2013. године у Центру за културу. Гости промоције биће прослављени српски кошаркаши Дејан Бодирога и Дејан Томашевић, фудбалер Душан Савић и други популарни спортисти, најавио је јереј Дејан Трипковић. Такође, према његовим речима, за очекивати је и гостовање о. Ивана Цветковића, уредника сајта pouke.org, који је прославио четири године успешног рада и захваљујући коме се трибине из Ваљева могу пратити широм света.
Ј. Јанковић
